Летопис

Парохија – Српска Православна Црквена Општина Минхен

Храм св. Јована Владимира: Putzbrunner Str. 49, D – 81739, München – Perlach Телфон. 089/637-8458 и 089/637-8622  Факс 089/625-5095 . Пут до цркве

Црквена општина

Црквени живот Срба у Минхену, па и осталих Православних народа почео се најпре развијати по логорским капелама. Украјинска капела, посвећена Вазнесењу Господњем постојала је већ 1945. године, као и Руска, посвећена Васкрсењу Христовом која је за те прилика била највећа. Постојала је још једна капела, посвећена Св. Николи коју су Срби 1947. године, добили на дар, након одласка Руса из логора. Срби су у овом периоду основанли Верско добротворно старатељство чије се оснивање везује за 1946. године. Између осталог ово је био почетак организовања парохијског живота у Минхену.

Први председник био је свештеник Сергије Селивановски. Ово удружење иначе признато од баварског Министарства вера и образовања, имало је за циљ рад на моралном и духовном препороду Срба у расејању. Након одласка Руса и преузимања капеле Св. Николе, Срби су своје богослужбено место опремили свим потребним црквеним стварима. Убрзо надлежне државне власти наредиле су да се просторија капеле испразни како би се у касарну, где је била капела, уселили емигранти из Пољске. Крајем 1947. године добијене су нове просторије где је капела пренета. Већ следеће године прослављена је прва храмовна слава. У овом периоду основано је и Коло српских сестара али због осипања верника рад Кола је био кратког даха. Обновљено је тек 1980. године. Да је рад првог Управног одбора био садржајан сведочи и оснивање часописа ”Живот и рад” (1945) и едиције ”Свечаник”. Такође, штампан је и Црквени календар за 1949. годину. Пошто је прота Селивановски добио исељеничку визу за Америку, 1949. године, место пароха је остало упражњено све до јула 1950. године. Пред сам долазак новог свештеника, Управни одбор свео се на само три активна члана. Разлог је масовно исељавање у прекоокеанске земље.

Доласком проте Алексе Тодоровића за пароха у Минхен 1950. године, црквени живот постаје активнији. Минхенску парохију затекао је у веома неизвесној ситуацији, како у организационом тако и у финансијском смислу. Прва материјална помоћ стигла је од Савеза светских цркава (CWC), да би помоћ наставила да даје Екуменска комисија за Немачку. Због одлива верника и не разумевања црквнеог поредка од стране чланова, прота Тодоровић није био у могућности да формира ни повереништво, а ни Управни одбор, те је дошло до извесне стагнације у развоју Црквене општине. Богослужбена места су у више наврата мењана што је утицало на сам развој заједнице.

Прво трајно место где су Срби остали преко четири деценије (1952-1994) било је у бившој касарни у Инфантери штрасе 12. У овој згради опремљена је капела, а на спрату су преуређене просторије где се налазио стан и канцеларија за пароха. Једанаест година касније, 1962. године оформљен је Црквени одбор, а 1969. године, одлуком Светог архијерејског сабора Српске Православне Цркве основана је Епархија која је обухватала Западну Европу и Аустралију. Оснивањем Епархије и доласком Епископа Лаврентија на њено чело, допринето је бољем организовању не само минхенске парохије већ и других које су биле под његовим духовним старањем.

Парохијски храм

Дозвола за изградњу храма добијена је 1995. године. Архитекта је Јохан Дреслер и Ото Драјнер. 28. јула 1996. године узидана је повеља и грамата о оснивању храма, а 24. новембра исте године обављено је мало освећење храма. Годину дана трајали су радови на довршењу изградње. Велико освећење храма извршили су чланови Св. архијерејског синода Српске Православне Цркве: Епископ шумадијски Сава, Епископ нишки Иринеј и Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије. Храм представља мешавину византијског и српско-моравског стила са двоструким крстовима на куполама. Основу храма чини 300 метара квадратних. Висина храма без крста је 16 метара. Испод храма налази се крипта од 250 метара квадратних. Под у храму је урађен од белог мермера. Иконостас је рад резбарске радионице Момчила Милошевића из Прељине код Чачка. Олтарска апсида је живописана руком иконописца Милована Белошевића из Истока код Пећи. Године 2013. старешина храма, протојереј Маринко Рајак, благословом Његове Светости Патријарха Српског Иринеја, администратора Епархије средњоевропске, наставио је са живописом. Ангажован је зограф Станоје Богићевић из Јагодине. Храм је посвећен светом мученику Јовану Владимиру, српском краљу, зетском, који се прославља 4. јуна по новом, а 20. маја по старом календару. При Црквеној општини постоји Коло српских сестара ”Жене мироносице”. Суботом се одржавају часови верске наставе и Српског језика за децу и младе. У току 2013. године било је стотридесет и три крштења, осамнаест венчања и дванаест опела. На недељним богослужењима присуствује око 150 душа, а крсну славу слави 776 породица.

Парохијски дом

Дугогодишњег пароха минхенске парохије, проту Алексу Тодоровића, наследио је јереј Слободан Милуновић. Богослужбено место где се служило од 1952. до 1994. године није више могло да задовољи потребе Срба у Минхену који су масовно почели да се досељавају. Доласком новог свештеника 1979. године, приступило се проналажењу трајног решења за храм и парохијски центар. Две године по доласку , јереј Милуновић успоставио је контакте са представницима власти Минхена и Баварске као и са преставницима Римокатоличке и Евангелистичке цркве. 1982. године наговештена је локација за парохијски центар, а три године касније потписан је уговор о праву на коришћење земљишта. Наредних десет година улагани су огромни напори у превазилажењу административно-финансијских препрека. Када су била обезбеђена одређена новчана средства за градњу храма и парохијског центра добијена је грађевинска дозвола од надлежних градских власти, 22. новембра 1990. године. Земљиште је осветио Епископ средњоевропски Константин, 27. октобра 1991. године, када је почела градња темеља за нови Српски духовни центар у Минхену. На самом почетку извођења радова долази до рата у Југославији, 1991. године, што је веома утицало на пројекат изградње. Поред свих сметњи парохијски центар је завршен и освећен, 16. октобра 1994. године. Освећење су извршили: Митрополит загребачко-љубљански и целе Италије Јован, Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије, Епископ Грчке цркве за Баварску и представник Цариградског патријарха, Димитрије и надлежни Епископ средњоевропски Константин.

У парохијском центру адаптирана је једна просторија која је била у богослужбеној употреби за време извођења радова на цркви, све до 1997. године. Црквени центар површине је 1200 метара квадратних у коме се налази велика сала за парохијане са кухињом, библиотека, неколико учионица за децу, свештеничке и црквеноуправне канцеларије и стан. Овај импозантно-модерни објекат рад је архитекте Стефана Браунфелса.


Богослужбена места

Филијална богослужбена места налазе се на следећим адресама:

Минхен – Harthof  Храм Пресвете Богородице Hildegard-von-Bingen-Anger Str 1-3
D – 80937, München – Harthof

Розенхајм  – Rosenheim Српска Православна црква Сретење Господње -König Str. 23
D – 83022 Rosenheim – Innenstadt


Пароси: Минхенске парохије

  • Протонамесник Предраг Гајић, старешина храма
  • Протопрезвитер-ставрофор Ђорђе Трајковић
  • Протопрезвитер Милорад Јовановић
  • Презвитер Илија Ромић
  • Ђакон Оливер Груловић

Пароси коју су служили на подручју данашње парохије

  • Протојереј Сергије Селивановски 1945 – 1949.
  • Протојереј Сергије Липски 1950 – 1950
  • Протојереј-ставрофор Алекса Тодоровић 1950 – 1979
  • Протојереј-ставрофор Слободан Милуновић 1979 – 2015
  • Протојереј Ђорђе Трајковић 1993 – 2000
  • Протојереј Видослав Вујасин  –
  • Протојереј Богољуб Поповић  –
  • Протојереј Љубомир Зорица  –
  • Протојереј Бранислав Чортановачки 2005 – 2014
  • Протојереј Маринко Рајак  –
  •  Протојереј Зоран Андрић