Владика Григорије и Неле Карајлић представили су своје књиге „Преко прага“ и „Солунска 28“ у сали Црквене општине Минхен.

У недељу 3. фебруара 2019. године одржано је књижевно вече у црквеној општини Минхен. Снежна олуја као и отежани услови саобраћаја нису успели да спрече бројни народ из Минхена и околине да напуни салу Црквене општине. На почетку књижевне вечери хор при храму Св. Јована Владимира, на челу са диригенткињом Јеленом Стојковић, отпевао је песму „Тамо је Србија.“ Затим је др Павле Аничић најавио учеснике трибине: његово преосвештенство епископа дизелфорфског и немачког владику Григорија и уметника, музичара, писца и „доктора“ Нелета Карајлића.

Прво је Неле Карајлић говорио о лику и  делу владике Григорија, похваливши његов лаконски израз и сведен али продоран стил писања који користи у својој књизи. Он је такође нагласио да је владика Григорије одличан књижевник као што је и одличан фудбалер и током свог говора више пута је користио фудбал како метафору како би објасно различите феномене живота.

Владика Григорије је на почетку свог представљања Нелетове књиге рекао како он није узалуд добио надимак доктор, обзиром да поседује изузетно образовање. Парафразирајући Његоша, да је човек човеку највећа тајна, осврнуо се на вишеслојност и дубину сваке људске личности, и у вези са тим и са ликом Нелета Карајлића. Владика Григорије у Нелету види искреност и сматра да је његова уметност плод његове вере. Нагласивши значај вере владика Григорије је поделио са публиком савет који је добио од једног старог проте из Сарајева:  „Причај само оно у шта верујеш и други ће ти веровати“

Сала црквене општине била је попуњена до последњег места упркос снежној олуји.

После излагања аутора, момци из певачког друштва „Соко“ отпевали су пар крајишких песама након чега су владика Григорије и Неле Карајлић одговарали на питања публике.

На питање: „Где се осаћате своји на своме?“ Владика Григорије је одговорио да чокот једне исте сорте грожђа ако се засади на различитим поднебљима остаје исти чокот али вино направљено од тог грожђа прима арому тла на коме је засађен; тако ће кабернет имати различити укус ако је грожђе расло у Француској него ако је расло у Херцеговини. Он види себе као тај чокот који упија оно позитивно из сваког тла на коме се налази. Владика сматра да је добро бити као пчела која куда год да лети сакупља оно што је добро и закључује свој одговор констатацијом, да се свуда осећа као свој на своме. Он такође наглашава важност тога да волимо себе, али не у егоистичном смислу него у библијском смислу: Господ говори „љуби ближњег свог као самог себе“ – да би били у стању да љубимо ближњега треба прово да волимо себе. Он наглашава значај љубави и сматра да је свакој нормалној особи потребно да је неко воли.

У одговорима на бројна питања Неле Карајлић истиче значај културе и утопијске слике света као повода за развој културе. Он сматра да је БМВ-у предходио Бетовен и да није Бетовена не би било ни БМВ-а. Тешка времена, ратове и невоље он не види као препреку развоја културе и уметности, него као њихов подстрек. Превише удобна времена у којима нема сна о неком бољем свету као епилог имају ријалити сматра Неле.

На крају књижевне вечери хор је отпевао песму „Уснила је дубок санак са Косова Рада“ а старешина храма Св Јована Владимира и минхенски парох отац Предраг Гајић поздравио је госте и захвалио се владици и Нелету Карајлићу на посети. После књижевне вечери Владика Григорије и Неле су потписивали књиге. Такође је приређено и пригодно послужење за све госте.