Беседа о. Драгише (Јеркића) на Савиндан

1. фебруара 2023

Од самих својих почетака хришћанство је била вјера која се свијету откривала кроз мисију и проповјед. Господ Исус Христос долази међу народ, посјећује градове, села, тргове, синагоге, бање али и приватне куће откривајући народу ријеч истине о томе да се примакло Царство небеско.

На крају свога крсноваскрсног пута, Господ даје својим ученицима и апостолима власт на небу и на земљи и заповједа им да крену у свијет ријечима: Идите, дакле, и научите све народе, крстећи их у име Оца, Сина и Светога Духа. (Мт 28, 18-19).

И то апостоли и чине – одлазе у свијет и ширећи вјеру међу народима у Онога кога су очима својим гледали, ушима својим слушали, стопама својим слиједили и свим срцем својим вољели.

Касније, кроз вијекове, у разним крајевима свијета Бог призива различите људе дајући им исту власт и службу да уче народе. Били су то личности различитог друштвеног и социјалног поријекла, негдје прости сељаци, а негдје племићког рода, војници, философи, владари, мушкарци, жене. Свима њима се Бог обраћа на тајанствен и лични начин и позива их да постану со земљи и народу из ког потичу.

И заиста они то и постају. Њиховим радом, подвигом и трудом, садејством Духа Светога, цијели народи постају удови Цркве, дио спасоносне заједнице Бога и човјека, просвјећени познањем Истине да је Бог Христос са нама у све дане до свршетка свијета. (Мт 28,19)

Једног таквог просветитеља славимо данас. Славимо човјека који је у једном тренутку живота својом слободном вољом прихватио призив Духа Светога и окренуо се Ономе који га је позвао себи. Млади принц, тражећи више од земаљског сјаја и власти, преумљењем открива врата која воде ка спасењу – открива Христа. (Јн 10,9)

И у овом личном сусрету се дешава чудо преображења човјека познањем Истине о Богу који послао Сина Свога у свијет да би да пронађе и приведе себи изгубљене овце.

Ово је био одлучујући моменат у животу Растка Немањића. Јер, да се он тада својом слободом није одазвао на позив Христов, да није нашао у себи снаге и храбрости да се одупре очекивањима његове породице и плановима који су за њега имали, његова улога у историји спасења свијета и мјесто у историји нашег народа и Православља би била другачија.

Млади принц се одриче породице и свог народа, одлази у туђину зарад личног спасења да би тамо у љубави открио да је за њега Христос припремио другачији пут – Он му повјерава апостолску службу мисије и шаље га међу свој народ да га крсти у име Оца, Сина и Светога Духа. Јер и друге овце имам које нису из овога тора, и те ми ваља привести, у чуће глас мој и биће једно стадо и један пастир. (Јн 9,16)

Пут просвјећења једног народа је кренуо од једног личног преображаја. Растко постаје Сава и почиње своју службу и мисију међу Србима чинећи их народом хришћанским.

И ово назначење је уткано у оно што називамо идентитетом нашег народа. Наша култура, језик, историја су оплемењени присуством Духа Светог који сваког од нас понаособ, призива у заједницу са Оцем Небеском. Историја нас подсјећа да се нисмо увијек одазивали на Његов позив али свако од нас има шансу за то. Зато нам је и даровао живот, због тога смо и крштени водом и духом.

Нека нас Свети наш отац Сава молитвено прати на путу спасења, који нам је својим дјелом још прије много вијекова показао, не били дошли до просвећења и спознања истине о томе да једино у заједници Духа Светог, благодаћу Господа нашега Исуса Христа и љубављу Бога Оца можемо да постанемо народ Божији.

Амин

ОСТАЛЕ ВЕСТИ