Историјат
Основана Западноевропска и Аустралијска епархија За првог архијереја изабран Викар Патријарха српског Епископ моравички Лаврентије, устоличен у Лондону где је било првобитно седиште епархије.
Седиште Епархије пренето у Диселдорф.
Аустралија и Нови Зеланд издвојени из Епархије западноевропске и формирана нова Епархија аистралијско-новозеландска.
Седиште Епархије западноевропске премештено из Диселдорфа у Химелстир.
Епсикоп Лаврентије изабран за Епископа шабачко-ваљевског. До избора новог епископа вршио дужност администратора над Епархијом западноевропском.
Од Западноевроспке епархије основане две: Британско-скандинавска са седиштем у Стокхолму и Средњоевропска са седиштен у Химелстиру.
За првог епископа нове Епархије средњоевропске изабран синђел Константин (Ђокић). Исте године извршена хиротонија. Епископ Константин уведен у трон епископа средњоевропског.
Основана Епархија западноевропска у чији састав улазе Шпанија, Француска, Луксембург, Холандија и Белгија. Подручје Италије је припојено Митрополији загребачко-љубљанској. У саставу Средњоепрвопске епархије остају: Немачка, Аустрија и Швајцарска.
Патријарх Српски Павле је посетио Епархију средњоевропску поводом освећења цркве Св. Саве у Хановеру.
Основана Епархија аустријско-швајцарска чиме су Аустрија и Швајцарска издвојене из састава Епархије средњоевропске, а додата је Италија.
Његова Светост Патријарх српски Иринеј преузо управу над Епархијом средњоевропском.
На редовном заседању Св. Архијерејског Сабора, за Епископа средњоевропског изабран Високопреподобни архимандрит Сергије (Карановић), игуман манастира Рмањ.
Епархија средњоевропска одлуком Св. Архијерејског Сабора мења име у Епархија франкфуртска и све Немачке.
Епископ Сергије бива изабран за Епископа бихаћко-петровачког, а за администратора Епархије долази Епископ аустријско-швајцарски Андреј.
На редовном заседању Св. Архијерејског Сабора, за Епископа франкфуртског и све Немачке изабран је дотадашњи Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије.
Oдлуком Св. Архијерејског Сабора Епископија мења име у Епархија диселдорфска и Немачка.
Митрополит Григорије
Његово Високопреосвештенство Архиепископ диселдорфско-берлински и Митрополит немачки др Григорије (Дурић) рођен је 17. децембра 1967. године у Варешу. Средњу богословску школу завршио је у Београду 1989. године, након чега је уписао Богословски факултет, који је окончао 1994. Постдипломске студије похађао је у Атини од 1995. до 1997. године.
Замонашен је 1992. године у манастиру Острог, где је исте године рукоположен у чин јерођакона и јеромонаха. За игумана манастира Тврдош постављен је 1996, а у чин архимандрита уздигнут 1997. године. За Епископа херцеговачког устоличен је 3. октобра 1999. године. Докторирао је 2014. године и аутор је више књига, међу којима је награђено дело „Преко прага“, као и књига „Гледајмо се у очи“, „Странац у шуми“ и „Једни другима потребни“.
Свети Архијерејски Сабор га је 2018. године изабрао за Епископа франкфуртске и све Немачке, када је седиште епархије премештено у Диселдорф и епархија преименована у Епархију диселдорфску и немачку.
У мају 2024. године добија титулу Архиепископа диселдорфско-берлинског и Митрополита немачког.
О нама
Црквена општина Минхен је део Српске православне Епархије диселдорфске и Немачке, и као таква има за циљ духовно старање пре свега о православном српском становништву у Минхену и околини. Наравно, наша врата су отворена и за све људе добре воље који желе да се информишу о православној вери, хришћанској култури и традицији, као и самој традицији српског народа. Поред богослужења, која се редовно служе у Храму Светога Јована Владимира и још два филијална богослужбена места, рад на културном и духовном уздизању се огледа и кроз различите активности које наши духовни центар нуди: веронаука, школа српског језика, семинари за одрасле, хорови, играонице, духовне вечери, представе, концерте.
Наш циљ је да кроз највише хришћанске вредности достојно репрезентујемо нашу веру и културу; бивајући на тај начин конструктивни део шире заједнице у којој живимо.
Хронологија Црквене Општине
Верски живот Срба је почео у концентрационим, официрским, радним или матичним логорима у поменутом периоду, док први почеци парохијског организовања датирају од 1945. године.
Основана „Српска православна заједница за Немачку“ која је призната и прихваћена као део Епархије америчко-канадске. Исте године је призната и од стране Баварског Министарства за образовање и веру.
Оснива се „Српска Православна Црквена Општина Минхен“ која наслеђује „Српску Православну заједница за Немачку“. Седиште Црквене општине је на адреси Mauerkircherstr. 8 München.
Чланови упрвавног одбора Српске Православне Црквене општине Минхен издају часопис „Живот и дело“ који је излазио две године и имао четири броја.
Црквена Општина мења своје седиште и за богослужења користи капелу у Luitpold Kaserne, Schwere Reiter Str. 4 München.
Богослужбено место у Ландсхуту бива припојено Црквеној општини Минхен.
Црквена општина поново мења своје седиште и прелази на адресу Donaustr. 5 München.
Штампана је прва књига из едиције „Библиотека свечаника“ која је бројала 50 наслова.
Црквена Општина још једном мења своју адресу и бива смештена у Infanteriestr. 12 München.
Отворена при цркви „Недељна школа“ у којој су се изучавали веронаука, српски језик, национална историја и певање.
Основана Епархија западноевропска и аустралијска у чији састав улази Црквена општина Минхен.
Издато прво парохијско писмо.
У оквиру минхенске парохије отворена још три стална богослужбена места у Аугзбургу, Мозбургу и Розенхајму.
Српска Православна Црквена Општина Минхен уведена у регистар добротворних друштава Републике Немачке.
Потписан уговор о локацији за градњу црквеног центра.
Од стране градских власти одобрена градња Српског Православног и културног центра у Минхену.
Почетак градње црквеног центра.
Почетак градње храма Светог Јована Владимира.
Мало освећење цркве.
Изграђена капела при храму.
Храм је живописан.