Беседа свештеника Драгише Јеркића – Недеља блуднога сина

5. марта 2024

Свети апостоли, писци светих јеванђеља су у својим књигама забиљежили више прича које је Господ Христос бесједио својим ученицима и окупљеном народу. У њима се Он често враћа питању односа вјерника који су увјерени у своју праведност према онима које су сматрали неправедним.

Ова тема је веома важна и актуелна за сваког човјека без обзира у ком времену живио јер се тиче његове личне духовне борбе за сопствено спасење.

И ево, управо сада сам употребио синтагму сопствено спасење. Користећи овај или сличне изразе ми хришћани несвјесно показујемо да спасење схватамо на један веома проблематичан начин.

Има нечег дубоко себичног и тамног у жељи да се само ми спасемо. Чак и ако се она односи на наше најближе, дјецу, супругу, супруга, пријатеље, ми овом жељом показујемо да смо и даље робови својих сопствених илузија и лажних представа о духовности, вјери, и уопште животу.

Трагикомично изгледају наши покушаји да направимо неку врсту договора са Богом. Као да тргујемо са њим, па често покушавамо неким умишљеним гаранцијама да утврдимо пазар. Вјерујемо да ћемо ако испуњавамо прописане заповјести, ако слијепо слиједимо правила, ако неумољиво и строго слиједимо слово Закона вриједно зарадити себи спасење.

Оци Цркве су називали овај поремећени однос човјека према Богу односом најамника према господару. Овдје најамник успоставља чист пословни однос према своме претпостављеном који је дефинисан јасним правилима, правима и обавезама. У основи се ради о једној опасној духовној самообмани, замци прелести у коју упадамо оног тренутка када помислимо и, још горе, повјерујемо у то да смо својим трудом, подвигом стекли право да судимо другиме.

Ово застрањено стање духа је била тема прошлонедјељне Приче о Митару (царинику) и фарисеју а срећемо је и у данашњој причи о Блудном сину.

Одбјегли, залутали илити заблудњели син се покајнички враћа у очев дом после горког познања да у земљи далекој нема живота. Отац његов га са радошћу и љубављу прихвата назад. Али шта ради старији син? Он славље и очеву радост због повратка његовог брата доживљава као лични пораз и као према њему начињену неправду. У љутњи он оцу замјера да му упркос његовој вјерности и ревности никада није причнио ни близу тако велико славље. Отац одовара потресно искреним ријечима: Чедо, ти си свагда са мном, и све моје јесте твоје. Требало је развеселити се и обрадовати, јер овај брат твој мртав бјеше, и оживје; и изгубљен бјеше, и нађе се. (Лк 15, 31-32)

Потресне су ове ријечи зато што веома јасно показују сву трагику заблуде у којој се налазио старији син. Иако је провео цијели свој живот служећи вјерно оца, слушајући његове заповјести, пазећи на његово имање он није препознао да је највећа награда и благослов коју може један син да добије је да буде у близини свога оца, и да све оно што је очево буде заиста и његово.

Изненада у овој причи откривамо да су оба очева сина била залутала (заблудњела). Један је поведен сопственим жељама одлутао у замку незаситих страсти а други је постао роб сопствене самообмане и поремећеног најамничког односа који је развио према оцу. Тужно је и поражавајуће видјети да једном брату повратак дргугог брата у његов живот значи пакао. Недостатак љубави је непремостива препрека на путу спасења.

Прича о блудном сину има отворен крај. Ми не знамо шта се на крају дешава са старијим сином, да ли ће и он успјети да се покаје, да оживи из духовне смрти, да буде нађен.

Црква нам ову причу прича сваке године пред почетак Великог поста да нас подсјети на то који је једини истинити пут ка Животу, ка спасењу. Да би заиста кренули путем спасења, непоходно је да учинимо први велики корак, први подвиг – а то је да будемо искрени према себи. А да би били искрени, прво морамо да се одупремо замци површности и кренемо у тамне предјеле наше душе не би ли се храбро суочили са оним што се тамо крије. А све то чинимо да би кроз тајну покајања постепено почели да учимо да волимо.

Кроз љубав стичемо чудесни дар познања истине да је сваки човјек мој ближњи, мој брат или сестра, да је његово спасење моје спасење и моје спасење његово. Драга браћо и сестре, нека овај заједнички пут повратка ка Оцу нашем небеском започне са надом да ће попут оца из данашње приче и Он када нас угледа потрчати да нас загрли и пољуби. Амин.

ОСТАЛЕ ВЕСТИ