Христос васкрсе!

У име Оца и Сина и Светога Духа.

Христос васкрсе, земља се потресе, радост нам донесе и тугу однесе, драги моји!

Ево славимо Васкрсење Христово свим могућим начинима: и литургијски, и породично, и лично, и сви заједно — како год знамо и умемо — непрестано изговарајући ове победоносне речи.
Јер шта је Васкрсење него Пасха, а шта је Пасха него Прелазак? А прелазак из чега? Из смрти у живот.

И шта је нама људима више потребно од уверења да је човек створен за вечност? Да смо овде на једном животном задатку, а да је наш крајњи циљ да живимо у радости живота вечног.

Ево већ седам дана прослављамо Васкрс. Иако сваке недеље славимо Васкрсење Христово, овај празник који једном годишње долази – Васкрс – прослављамо на посебан начин. Сваког дана ове Светле недеље служена је иста, васкршња Литургија. Као што сте доживели у поноћ, тако је било и у недељу, и у понедељак, и уторак, и среду, и четвртак, и петак, и суботу.
Шта нас то учи? Учи нас да време пред Богом није ограничено као код нас. Да је ова цела недеља један дан. Да је све време у ствари вечност. И да смо ми створени за ту вечност.
Али како да живимо у томе? Како да поверујемо?

Није случајно што баш данас славимо Томину недељу.
Често у народу кажемо: „Неверни Тома.“ Али не треба да осудимо Апостола Тому. Јер, сетимо се — Апостол Петар, први међу апостолима, одрекао се Христа три пута. Онај који је био са Њим, који Га је пратио, који је видео сва Његова дела — из слабости се одрекао.
А Апостол Тома? По промислу Божјем није био са апостолима када се Христос први пут јавио после Васкрсења. И када су му други рекли: „Видели смо Господа“, он није поверовао. Рекао је: „Док не опипам ране Његове, нећу веровати.“
И онда се Христос јавља поново и каже му: „Приђи и опипај.“
И шта Тома каже?
„Господ мој и Бог мој!“
Ето, то је данашње Јеванђеље.
Тома је поверовао јер је видео. А ми смо позвани да верујемо — да бисмо видели.

Ако читамо Свето Писмо, ако слушамо Јеванђеље, ако живимо у Цркви — онда смо позвани да верујемо. А ако верујемо, онда ћемо и видети.
И где ћемо видети Христа?
У љубави — видећемо Христа.
У радости — видећемо Христа.
У односу са ближњима — видећемо Христа.
Али и у крсту који носимо — видећемо Христа.

Како каже Свети Апостол Павле:
„Ако Христос није васкрсао, узалуд је проповед наша и узалуд вера ваша.“
Да није било Васкрсења, све би било без смисла. Али управо зато имамо Апостола Тому — не да бисмо га осудили, него да бисмо кроз њега научили.
Он је у слабости тражио сигурност. Тражио је да осети.
А ми смо позвани да верујемо — и да кроз ту веру видимо.
Где данас директно сусрећемо Христа?
Овде, на Литургији.
У Светом Причешћу.
То је живи, опипљиви Христос. Не само вера као идеја — него стварни сусрет.
Зато да се трудимо да живимо као хришћани:
да постимо када је време поста,
да се исповедамо искрено,
да приступамо Светим Тајнама,
да носимо свој крст,
и да у свему томе сведочимо Христа.
И да, колико можемо, будемо достојни — и наших породица, и ближњих, и свих људи око нас.
Да бисмо и ми могли једнога дана, не само речима, него целим бићем, да кажемо:
Господ мој и Бог мој!
Нека су ове речи Светог апостола Томе нама на спасење, на радост и на умножење љубави.

Да сте ми живи, здрави и благословени.
Христос васкрсе!

Беседу у аудио формату можете послушати у наставку: